Znanje će vam pomoći da bolje razumete šta se dešava u životu vaših voljenih. Kliknite na link i pročitajte šta su glavni razvojni zadaci ove faze razvoja.
👇
Adolescencija je faza čovekovog razvoja koja počinje od kraja puberteta do sticanja zrelosti od 14-21godine. Dakle, prema razvojnim zakonitostima naša deca prestaju da budu deca sa punih 21.godinu. Proces sazrevanja je postepen i kreće se od potpune zavisnosti od roditelja (staratelja) do sticanja emocionalne i ekonomske nezavisnosti, gde čovek postaje odgovoran sa svoje postupke i sposoban da izdržava samoga sebe.
Pubertet je pretežno biološki determinisan, period intezivnog razvoja reproduktivnih organa i usmeravanja libida (seksualne energije) prema genitalijama. Za razliku od puberteta adolescencija se više odnosi na psihosocijalno sazrevanja. U našoj kulturi ovaj period života nekada se produžava i do 26.godina, zbog produženog školovanja, i to bi trebala da bude krajnja granica zavisnosti od roditelja (staratelja) sve preko ove vremenske granice upućuju da zavisnični odnos nije na ispravan način završen što može biti uzrok mnogih psihičkih kriza, bolesti i poremećaja. Adolescencija je prelazno doba između detinjstva i zrelosti, nisno ni deca, a ni odrasli ljudi tako da je to period intenzivnog traganja za sopstvenim identitetom i može biti praćen izrazito burnim emocionalnim reakcijama i krizama, raznim dilemama i lutanjima. Adolescenti su veoma zaokupljeni sobom, svojim sposobnostima, moćima, potencijalima, talentima, vrednostima. U adolescenciji slabi uticaj porodice i roditeljskog autoriteta, a vršnjačke grupe postaju mnogo značajnije, kako bi mlad čovek pronašao svoje bliske ljude izvan primarne porodice. Prema Eriksonovoj skali psihosocijalnog razvoja glavna razvojna dostignića jednog adolescenta su formiranje identiteta, razumevanje ko smo, kakva je naša uloga u društvu, kako se uspostavljaju bliski, intimni seksualni odnosi i profesionalni identitet. U vezi sa ovim odlukama mogu se javljati osećaji konfuzije u kojima će vam stručna pomoć biti od velike koristi, jer kako je Eriksom smatrao svaka nerazrešena faza razvoja dovodi do peremećene sledeće faze.
