A
Asertivnost: Pojam asertivnost potiče od engleske reči assertive, što znači uporan, samouveren, samosvestan, samopouzdan. U našem jeziku najadekvatniji prevod ovog pojma bi bio samouverenost, samopozanost. Lange i Jakubowski definišu asertivnost kao: “Izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavnje drugih“
E
Emocije: je uzbuđenost izazvana situacijom ili stimulusom koji je osobi važan. Sastoji se iz tri komponente: fiziološke, izražajne i subjektivne. Fiziološka komponenta priprema organizam za adekvatno reagovanje, izražavanjem se obavlja neverbalna komunikacija, a preko doživljaja spoznajemo u kakvom smo stanju.
Emotivnost: Emocije se inače često pominju bez suviše razmišljanja. Reći da je neko emotivan je zaista pleonazam, jer svaki čovek poseduje emocije, pošto su nam one urođene. Način na koji se neko suočava sa emocijama, kako i koliko ih ispoljava i kako upravlja njima – ono su po čemu se ljudi međusobno razlikuju i predstavlja plodnu oblast u kojoj svako može „raditi na sebi“ i nadograđivati se.
S
Svest: је свеукупност доживљаја и психичких процеса у појединцу (лична свест) или друштвеној заједници (друштвена свест).[1] Уопштено, означава стање будности и реактивности на догађања у околини, насупрот стању спавања и несвести.
Sreća: (ili radost) jest subjektivno stanje zadovoljstva životnom situacijom,[1] povezano sa osećajem ispunjenosti i uživanja. Pojam sreće je naširoko proučavan i objašnjavan tokom istorije, što oslikava univerzalni značaj koji ljudi pridaju sreći. Mnogi etičari sreću smatraju najvećim dobrom i ciljem ljudskog delovanja.
R
Raspoloženje: U psihologiji, raspoloženje je afektno stanje. Za razliku od emocija ili osećanja, raspoloženja su manje specifična, manje intenzivna i ređe je da ih izazove ili podstakne određeni podsticaj ili događaj. Raspoloženja se obično opisuju kao pozitivna ili negativna valenca. Drugim rečima, ljudi obično govore o dobrom ili lošem raspoloženju.