Ljudi često izebavaju bliske odnose zbog prethodnih loših iskustava. Bliskost, ljubav, emocionalna povezanost ne bi smela da isključuje nečiju slobodu i autentičnu ličnost, jer šta se to onda voli?
Prisilan pokušaj kontrolisanja, zahtevanje promene ličnosti i svakodnevno kritikovanje direktno ili pritajeno (psihološko) doživljava se kao agresija i nikada ne donosi ništa osim uzaludne borbe i povređenosti. Ništa ne možemo da promenimo kod druge osobe, dok je u potpunosti ne prihvatimo. Ljudi se menjaju pod uticajem novih iskustava i znanja koja stiču kroz život.
Nikad se niko neće promeniti zato što vi to zahtevate!
Osuda ne oslobađa, već ugnjetava, sputava i stvara psihološke rane koje su stvarne isto koliko i telesne.
